уторак, 26. јул 2011.

dr Goran Nikolić


BRIKS i Srbija

Politička, socijalna, ekonomska, kulturološka i religiozna različitost pet zemalja BRIKS je u stvari slika današnjeg sveta (za razliku od homogenosti G7). Njihov rastući geoekonomski značaj nije bez uticaja na Srbiju, ali EU i dalje dominira kao strateški prioritet naše zemlje.


BRIK je prerastao u BRIKS (BRICS). Ovaj akronim sada ‘’pokriva’’ prva slova: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike (dakako, na engleskom). Ove zemlje koordinišu svoje stavove o nizu tema od svetskog finansijskog sistema (čitaj: kako istisnuti dolar) do reformi sastava Saveta bezbednosti OUN (kako bi svoje mesto našli Indija, Brazil i Južna Afrika, kao stalni članovi ili barem kao predstavnici svojih regija), što bi odgovaralo njihovom sve većem uticaju u svetu). Predsednica Brazila Dilma Rusev, inače od oca bugarskog (Kominterninog) emigranta, na nedavnom samitu ove grupe potencirala je neodrživost institucionalnih aranžmana koji su nastali u razdoblju posle Drugog svetskog rata.
Formiranje ove grupacije brzorastućih mnogoljudnih ekonomija nije bez posledica za našu zemlju. Međutim čini se da je njihov značaj više geopolitički nego ekonomski. Naime, Srbija se oslanja na Rusiju i Kinu, posebno u Savetu bezbednosti OUN, da bi progurala svoje strateške interese. Naša zemlja pokušava da balansiranjem svoje politike, davajući znatno veći značaj ovim dve zemljama grupacije BRIKS, nego što to čine zemlje regiona, pojača svoju pregovaračku poziciju prema Zapadu po nekim strateškim političkim pitanjima. Koliko zbog toga trpi evropski put Srbije nije lako reći. Takođe, da li postoji alternativna politika koja bi bolje odražavala realne interese zemlje i njen dignitet, takođe nije lako proceniti.
BRIKS preseca stare dihotomije Istok-Zapad, Sever-Jug; na neki način, BRIKS je novi most između bogatih i nerazvijenih. BRIKS nema istorijsku, legalnu i geografsku koherentnost kao što je ima EU; niti se suočava sa zajedničkom bezbedonosnom pretnjom kao NATO u početku. Ove zemlje konkuriše međusobno kao i sa SAD i EU. Ono što Rusija, Brazil, Indija (a u manjoj meri Južna Afrika) vide kao noćnu moru je eventualna alijansa SAD – Kina (G2), čiji se ekonomski odnosi ponekad poistovećuju sa relacijom sijamskih blizanaca. Ipak, za sada, položaj SAD je daleko povoljniji, eventualna političko-ekonomska blokada Kine (npr. zbog navodne valutne manipulacije) proizvela bi joj dramatične posledice, dok bi negativni efekti za SAD, u vidu rasta kamatnih stopa i slabljenja dolara, bili blaži.
Kriza je rebalansirala odnose moći u globalnoj ekonomiji, ovoga puta na štetu zapada. Zemlje BRIKS, koje su dugo čekale šansu, pokušaće da uzdrmaju postojeći, šest i po decenija star, monopolarni monetarni i politički poredak. BRIKS su snažno zainteresovane da tranzicija ka multi-polarnom sistemu ne bude praćena nestabilnošću na finansijskim tržištima ili otežavanjem tokova međunarodne trgovine i kapitala.
Zemlje BRIKS se zalažu za liberalizaciju svetske trgovine, ali i (donekle teško povezivo) traže veći prostor za ulogu država u ekonomiji i novu globalnu valutu (za sada će pojačati međusobno korišćenje sopstvenih). Ove države čine čak 43% globalne populacije, 17% svetskog izvoza, 17% globalnog priliva SDI, ali i izbacuju čak trećinu karbon-dioksida. Zemlje BRIKS naprosto koriste prednosti procesa ekonomske, kulturne i informacione globalizacije. I transnacionalne kompanije sve više istraživanja obavljaju u zemljama BRIKS.
BRIKS nema pravog lidera, ekonomski je to ubedljivo Kina, vojno ubedljivo Rusija. Već krajem druge decenije 21. veka Kina će prestići SAD, kažu referentne (američke) projekcije (ranije se baratalo sa 2027.). BRIKS će 2030. činiti 47% GDP sveta za razliku od 17% 2010.
Razmena sa zemljama BRIKS čini relativno stabilan deo ukupne razmene Srbije. Udeo ovih zemalja je relativno skroman kada je u pitanju izvoz (oko 5%), dok BRIKS zemlje čine značajan deo uvoza Srbije (21% do 23%).
Čini se da  postoji značajan prostor za rast izvoza u Rusiju (na početku ove godine zona slobodne trgovine kao da daje veće efekte, budući da je izvoz u Rusiju prešao 6% ukupnog). Nedavno potpisani strateški međudržavni ugovor Srbije sa Kinom trebalo da omogući povećanje, inače minornog, izvoza u najmogoljudniju zemlju sveta.
Na uvoznoj strani gro uvoza iz Rusije čine energenti (grubo oko sedmine ukupnog uvoza zemlje). Ekspanzija Kine na srpsko tržište nije nikakva specifičnost naše zemlje budući da Kina u skoro svim zemljama sveta snažno povećava izvoz poslednje dve decenije. Razmena sa ostale tri zemlje BRIKS-a je vrlo mala i teško je verovati da bi se ona, pre svega, zbog prostorne distance, ali i značajne podudarnosti ponude, mogla bitnije povećati (možda je izuzetak Indija, koja ima šansu u softverskim tehnologijma).
Procene ukazuju da je sredinom 2011. realni obim  ruskih investicija na nivou od oko milijarde evra. Skoro je izvesno da će doći do porasta prisutnosti ruskog kapitala, kako kroz dalju modernizaciju NIS-a (i otkup akcija ovog preduzeća), tako i kroz ulazak ruskog finansijskog kapitala kroz širenje bankarske mreže. Postoje i srpska ulaganja u Rusiji, poput pogona lekova. Postoje brojni nagoveštaji da bi se kineske investicije mogle mulitiplikovati narednih godina (TE Kostolac, most Zemun-Borča...). Ono što je takođe verovatno je ulaganje Kine u hartije od vrednosti trezora RS koje bi bile emitovane na ino tržištu u valuti evrozone.

Kriza je rebalansirala odnose moći u globalnoj ekonomiji, ovoga puta na štetu zapada. Zemlje BRIKS, koje su dugo čekale šansu, pokušaće da uzdrmaju postojeći, šest i po decenija star, monopolarni monetarni i politički poredak. BRIKS su snažno zainteresovane da tranzicija ka multi-polarnom sistemu ne bude praćena nestabilnošću na finansijskim tržištima ili otežavanjem tokova međunarodne trgovine i kapitala.